Изучавањем овог предмета студенти стичу фундаментална знања из две тематске целине - микроекономије и макроекономије и стичу следећа практична знања и вештине: (1) разумевање и примена основних економских принципа, као што су принципи опортунитетног трошка (да је трошак нечега оно чега се одричете да би то добили) или принцип компаративне предности, (да и појединци и друштво треба да се баве оним у чему су најбољи) и др., (2) да размишљају као економиста (као научник или економски саветник), (3) да разумеју зашто неки појединци и државе живе боље, а неки лошије, схвате значај продуктивности, (4) да разумеју свет у коме живе кроз деловање тржишног закона понуде и потражње и знају предности и мане домаће и међународне трговине, (5) способност доношења значајних економских одлука (колико потрошити, колико штедети, колико инвестирати...), (6) способност вођења малог или великог привредног или финансијског субјекта, (7) способност управљања трошковима (фиксним и варијабилним), одређивања оптималних цена и максимизације добити, (8) разумевање значаја финансијских тржишта и финансијских инструмената, (9) разумевање значаја и ограничења економске политике (рестриктивна или експанзивна, утицај инфлације, утицај пореза на пословне активности и сл.), (10) знање како се мери национални доходак и какав је ефекат буџетског дефицита на економију, и много тога другог. У целини посматрано, студенти бивају оспособљени да анализирају релевантне економске проблеме, да о њима критички размишљају и да их решавају, како из сфере макроекономије, тако и микроекономије.